Zanimljiv put Darka Stevanovića: Od Partizana preko Balatona, Dohe, Meke i Bresta do Makedonije: U Bitolju kao kod kuće
Vreme čitanja: 5min | pon. 21.08.23. | 14:46
„Najteže mi je bilo u Saudijskoj Arabiji. Nisam mogao da uđem u grad jer nisam musliman. Teško mi je bilo da izguram tih šest meseci“, rekao je nekadašnji rukometaš Partizana o kratkotrajnoj epizodi u karijeri
Posle 18 godina Bitolj je krajem maja proslavio titulu šampiona Makedonije. Skoro dve decenije dominacije timova iz prestonice Skoplja, Metalurga i Vardara, prekinuli su zeleno-beli krunom u komšiluku i izborili učešće u evropskom kremu, Ligi šampiona. Uroš Borzaš je ovog leta stigao u Eurofarm Pelister, a starosedelac je nekadašnji srpski reprezentativac, bivši rukometaš Partizana Darko Stevanović. Dete crno-belih zimus je na polusezoni stiglo u Bitolj i bilo deo generacije koja je srušila Vardar s makedonskog trona.
U Doboju, gde je Eurofarm Pelister boravio prošle nedelje na tradicionalnom 54. TV turniru šampiona, Stevanović je za Mozzart Sport govorio o periodu u Bitolju, o ambicijama makedonskog šampiona, zanimljivim destinacijama u Aziji gde je boravio...
Izabrane vesti
Kako je došlo do saradnje zimus sa Eurofarm Pelisterom?
„Bio sam šest meseci u Meškov Brestu. Sve pohvale za taj klub. Nijedan problem nisam tamo imao. Neke situacije koje se dešavaju u svetu su uticale da napustim Brest. Zbog porodice sam otišao. Sutra da je situacija normalna u Belorusiji, vratio bih se. Pojavio se zimus Eurofarm Pelister sa ponudom i odlučio sam da dođem bliže kući“, rekao je Stevanović.
Nije vam bio potreban period adaptacije?
"Kad dođeš u novi klub sigurno da je potrebno neko vreme. Kod mene to nije bilo problem u Bitolju, brzo sam ušao u sistem. Posle 18 godina smo osvojili titulu. Dva, tri dana je ceo grad slavio. Gde god samo se pojavili, bila je fešta. Vidi se da se u Bitolju živi za rukomet. Mnogo je 18 godina čekanja, pa je zato i bilo fenomenalnih tih dana biti u gradu, slaviti sa navijačima. Osećam se kao kod kuće u Bitolju, i što se tiče jezika, hrane, nekih navika, mentaliteta“...
Kako gledate na prošlu polusezonu, skidanje s makedonskog trona Vardara?
„U finišu smo izvukli neke bitne utakmice. Imali smo sreću da je Vardar napravio nekoliko kikseva. Nova ekipa je ovog leta. Treba vremena za uigravanje. Osim Doboja imamo još jedan turnir u Ohridu, odlazak u Tursku na turnir SEHA lige“.
Stigao je Uroš Borzaš ovog leta. Da li se dobro uklopio?
„Radimo kao tim, ne gledamo jedno drugog kao konkurenciju iako igramo na istoj poziciji. Ako jednom ne ide, drugi je tu, odlično funkcionišemo. Ni Urošu nije bilo potrebno mnogo vremena za prilagođavanje“.
Izbor urednika
Koliko može Pelister u Ligi šampiona? Mnogi vas vide kao autsajdere?
"Liga šampiona je veliki motiv, podsticaj za svakog igrača. Eurofarm Pelister je debitant. Grupa je teška. Imamo šanse, treba da radimo, da se borimo. Nadam se da će da kockice da nam se poslože. Imamo kvalitet da možemo da iznenadimo, pre svega u Bitolju. Mnogo bi nam značilo da igramo od starta u našoj dvorani. Bila je inspekcija EHF-a, verujem da će biti sve u redu i da ćemo imati osmog igrača u navijačima. Drugačije igramo kod kuće, kada nas nosi puna dvorana“.
Kako je tekla inostrana karijera posle Partizana?
„Bio sam u Balatonu. Prva godina u inostranstvu bila je baš teška za mene. Odmah se od tebe očekuje maksimum. Trebalo je vremena da se adaptiram, nije to bilo baš dobro. Posle Egera sam otišao na Bliski istok. Godinu i po sam igrao u Kataru, u Dohi, za Al Arabi. Bilo mi je dobro tamo. Onda sam boravio šest meseci u Saudijskoj Arabiji. Tamo mi je bilo veoma teško što se tiče adaptacije“.
U kom gradu ste bili?
„Bio sam u Meki, malo van grada. Zna se da je zabranjen ulazak u grad za nemuslimane. Teško mi bilo da izguram tih šest meseci. Srećom, bili su tamo naši ljudi, odbojkaši i trener s kojima sam se družio taj period. Oni su mi objasnili kako ovde stvari funkcionišu, gde možemo da odemo. Bilo smo malo van grada, na granici, tu je bila dvorana, pa sam na utakmice išao okolo. Te stvari su tamo jako čudne. Bila mi je želja da se vratim u Evropu. Sad uživam u Bitolju“.
Period u Partizanu tih godina kada ste odrastali bio je težak. Klub je kuburio s finansijama, igrali ste bukvalno bez dinara?
„U Partizanu sam od mlađih kategorija. Bio sam tu sa Stevanom Sretenovićem, Radojkovićem, Kukić je nešto stariji, jedno vreme su tu bili i Marsenić i Vanja Ilić, Ivan Popović, Nemanja Živkovića, Pižurica.... To je klub za koji navijam od malih nogu. Ginuli smo svi za njega, Partizan nam je mnogo dao, afrimaciju da možemo posle da uživamo u plodovima rada. Rado bih se jednog dana vratio. Nije bilo uzaludno vreme provedeno u crno-belom dresu iako je tih godina bila baš kriza“.
Stefan Dodić je rekao da ima želju da se vrati u Srbiju. Uroš Borzaš takođe ne bi imao ništa protiv. Vidite li sebe jednog dana u nekom srpskoom klubu?
„Najradije bih igrao kod kuće. Trenutna situacija nije sjajna da bih se vratio u Srbiju, zbog finansija, ali vidim da ide na bolje kod nas, pa ne isključujem tu mogućnost. Da imamo i kod nas uslove kao u inostranstvu siguran sam da bi se mnogi vratili“.
Sa samo 19 godina ste debitovali za seniorsku reprezentaciju. Imate li ambicije da se vratite u najbolju selekciju?
„Selektor koji je me je pozvao u najbolji tim bio je Jovica Cvetković. Bio sam na nekim okupljanjima, debitovao za A selekciju. Fokusiran sam na klub, na Ligu šampiona, makedonsko prvenstvo. Uvek sam na raspolaganju reprezentaciji. Rado bih se odazvao pozivu ako stigne“, zaključio je rođeni Lazarevčanin, od zimus stanovnik Bitolja.